onair

Loša forma odbojkašica Elan Voleja

Loša forma odbojkašica Elan Voleja

Ne ide ove takmičarske godine odbojkašicama Elan Voleja, a u tu lošu sliku...

Mladost Turija pala posle pet setova

Mladost Turija pala posle pet setova

Poklekli su prvi put kod kuće ove sezone odbojkaši Mladosti. Ekipa iz Turije...

Svečano otvorena izložba ''U Lenkinom prstenu''

Svečano otvorena izložba ''U Lenkinom prstenu''

Četvorodnevna manifestacija ''Lenkin prsten'' započela je izložbom slika...

Otkazan javni čas posvećen sprečavanju nasilja

Otkazan javni čas posvećen sprečavanju nasilja

Javni čas posvećen Zakonu o sprečavanju nasilja koji je trebalo da se održi u petak, 17....

Promocija knjige o Dunđerskima

Promocija knjige o Dunđerskima

Promocija monografije o Dunđerskima ''Čudo u Čibu'' autora Vesne...

  • Loša forma odbojkašica Elan Voleja

    petak, 17 novembar 2017 14:38
  • Mladost Turija pala posle pet setova

    petak, 17 novembar 2017 14:25
  • Svečano otvorena izložba ''U Lenkinom prstenu''

    petak, 17 novembar 2017 12:08
  • Otkazan javni čas posvećen sprečavanju nasilja

    četvrtak, 16 novembar 2017 11:15
  • Promocija knjige o Dunđerskima

    četvrtak, 16 novembar 2017 11:32

Možete analizirati, projektovati i planirati do sudnjeg dana – kaže predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa Ratko Đurđevac. Od jedinstvenog građevinskog poduhvata i ponosa do sramote i rugla za manje od 200 godina.

Ovaj tekst bi mogao i tako da se zove. Toliko vremena nam je trebalo da dovedemo Veliki bački kanal od najznačajnijeg građevinskog poduhvata u ovom delu planete, do mrtve vode koja služi samo kao ogromna septička jama. Doduše, najaktivniji u tom uništavanju smo u poslednjih sedamdesetak godina, od pojave velikih industrija u naseljenim mestima pored kanala.

Vujadin Đurković, meštanin Vrbasa, se seća da su se ljudi tu do 60-ih godina prošlog veka kupali i uživali u kanalu, da je tada kanal služio svojoj svrsi, navodnjavanju i odvodnjavanju, povezivao je dva velika plovna puta, Dunav i Tisu kao deo sistema Dunav-Tisa-Dunav.

Kanal su ručno kopale hiljade radnika u periodu od 1793. do 1801. godine. Pušten je u rad 1802. godine i do 1960-tih je funkcionisao besprekorno. Od tada se kanal zagađuje od velikih zagađivača, uz prećutnu saglasnost donosilaca odluka.

Sve vlasti i sve industrije su okretale glavu od problema koje su sami stvarali. Carovala je (i caruje) korupcija – možeš da zagađuješ, sve dok daješ novac za zagađenje u budžet umesto u izgradnju prečišćivača! Umesto da se ulaže u prečišćivače finansiraju se fudbalski klubovi, lokalne manifestacije...

Danas je kanal nešto sasvim drugo od onoga za šta je projektovan i zamišljen. Pogotovo ako se zađe malo dublje, malo ličnije, ako se pitaju ljudi koji žive u mestima duž kanala.

Ljudi u Crvenki, Kuli i Vrbasu se decenijama bore protiv daljeg zagađenja ovog vodotoka ali ostaje velika misterija kako se, i pored brojnih prijava, protesta građana, opomena iz EU, sa tom praksom zagađenja i dalje nastavlja. Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa objašnjava da je industrija ulja i biljnih masti ''Vital'' najveći pojedinačni zagađivač u Vrbasu ali i na celom kanalu. Građani i organizacije su protiv ''Vitala'' i njegovog rukovodstva podnosile i podnose u proseku od 10-15 prijava godišnje, a mogli bi da podnose i svakodnevno, uzimajući u obzir da ''Vital'' svakodnevno izbacuje neprerađenu vodu u Veliki bački kanal. ''Vital'' ima prečišćivač ali ga ne koristiti jer je to za njih skupo.

Više od 30 godina sve komunalne i industrijske otpadne vode se ulivaju u kanal bez ikakve prethodne prerade. Tamo više nema živog stvora, nema ni jednog živog organizma – kaže dr Branko Milanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada.

Ukupno dnevno zagađenje kanala je oko 350 m3/h. Količina koja je za sada potrebna da se izmulji da bi kanal profunkcionisao je oko 400.000 m3. Uz dodatak 350 m3 svakog sata. Koeficijent zagađenosti je oko 1.000 puta veći nego u Dunavu kod Novog Sada ili Beograda.

Dr Miljanović objašnjava da problem nije u samoj vodi, nje svakako ni nema toliko, na nekim mestima voda u kanalu iznosi svega 10-20 cm. Problem je u mulju, u sedimentu. U količini sedimenta i količini i koncentaciji toksičnih materija u samom sedimentu. Da ovde završimo sa brojevima i statistikom, da pričamo o tim ljudima koji žive pored otvorene septičke jame.

Građani Vrbasa koji svakodnevno prelaze, preko jednog od četiri mosta u Vrbasu su barem dva puta dnevno na „udaru“ kanala. Tamo i nazad. Ljudi koji žive pored kanala opisuju miris tokom letnjih meseci kao nesnosan. Opasnost po njihovo zdravlje i mogućnost obolevanja od malignih bolesti je mnogo veća nego u drugim u zagađenim sredinama. Oni su takođe svesni da je u civilizovanom svetu sramota dozvoliti tako nešto. Rekultivacija i ponovno aktiviranje kanalske mreže bi donelo mnogostruke koristi.

Ratko Đurđevac ima pitanje za nadležne šta se desilo sa 15 miliona evra koji su bili namenjeni za izgradnju centralnog prečišćivača otpadnih voda!? Radova nema!? Odakle će se sada stvoriti pare za nastavak tih radova i za radove na izmuljivanju kanala!?

Postoji mnogo nelogičnosti u celoj ovoj priči ali isto tako i puno volje i odlučnosti ljudi iz ovih mesta da poprave svoje uslove za život. Ovde bi trebalo da se radi o dobroj stvari za sve. Za ljude koji tamo žive, za privredu cele regije kroz obnovu i ulaganje u kanalsku mrežu, za životnu sredinu.

Pitanje za nadležne. Životna sredina – sredina u kojoj se živi!? Životna sredina podrazumeva sredinu u kojoj je moguć život! Vrbašani imaju pravo na dostojanstven život, bez smradova i bez opasnosti po zdravlje građana.

    - Možete analizirati, projektovati i planirati do sudnjeg dana!  – zaključuje Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa.

Piše: Dino Mujanović, novinar saradnik, Vojvođanska zelena inicijativa

Emisija „Vrbas – Nama je ovde do Boga teško“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“.

 
 
 
 
 
 

O Srbobranu pišu i

Go to top